После Челенџ купа

    После освајања Челенџ купа, "Југовић" се и у наредне две сезоне такмичио на европској сцени. У првом колу Челенџ купа, у сезони 2001/2002, апсолутни фаворит, "Југовић" из Каћа, за противника је имао одлични састав "Констанце". У првом мечу, у дворани "Храм", остварена је победа од 8 голова разлике, али је у реваншу румунски представник приредио прворазредну сензацију и предност гостију премашио за 3 гола.

У сезони 2002/2003 "Југовић" је представљао нашу земљу у Купу ЕХФ. Изабраници тренера Зељковића у првом колу су елиминисали "Локомотиву" из Варне, победом у оба меча, која су одиграна у Каћу. Жреб је хтео да у следећем кругу снаге одмере два српска клуба, "Југовић" и "Синтелон". У медјувремену, тренерску палицу нашег првог тима преузео је Дјурадј Трбојевић. После убедљивог пораза у првом сусрету, у реванш мечу "Југовић" је остварио победу од 5 голова разлике, недовољну за пролаз у следеће коло, али врло охрабрујућу, с обзиром на изузетно лепу игру коју су приказали Додер и другови.


Југовић - Локомотива
 

    Нажалост, у нашем друштву све мање се водило рачуна о спорту. Недостатак средстава представљао је огроман камен спотицања за све клубове, који су били принудјени да стежу каиш и сналазе се да би остварили пуко преживљавање. Европа је постала именица ка којој се више није стремило, све теже су покривани трошкови такмичења на домаћој сцени. У таквој ситуацији ''Југовић'' се сналазио боље од осталих клубова, јер је црпио животне сокове из своје Рукометне академије, из које је сваке сезоне излазило по неколико суперлигашких играча.

Бисерну ниску наших талентованих дечака наставили су Добривоје Марковић и Рајко Продановић, клинци који су у "Југовић" стигли са 15 година, да би у наредном периоду стасали у најперспективније рукометаше Србије и Црне Горе. Заједно са још једним нашим чланом, Жарком Марковићем, они су 2004. године, на ЕП у конкуренцији кадета, освојили титулу првака, да би, годину дана касније, исту титулу освојили и на Првенству света. Рајко Продановић је бранио боје Србије и Црне Горе и на ЕП за јуниоре и освојио сребрну медаљу. У лето 2004. пионири "Југовића", које је селектирао и предводио Миле Зечевић, убедљиво су тријумфовали у Лиги Србије. Бојан Мирило, Љубомир Јошић, Марко Мушицки и Лазар Стејин означили су долазак још једног таласа изузетно талентованих дечака, који будућност "Југовића" чине још извеснијом и лепшом.


Добривоје Марковић
 

    У лето 2005., када се клуб нашао у најтежој ситуацији од његовог оснивања, угледни привредник Гојко Куновац, власник у свету веома познате фирме "Унимет", преузео је бригу о клубу. Искусни привредник је наставио мисију по којој су Каћани јединствени, и остаће такви, у спортском свету. Све селекције клуба сада наступају под именом "Југовић Унимет". Потврдило се, тако, да оно што ваља опстаје захваљујући људима који у тој лепоти препознају и део своје младости.

Није случајно да је, 09.06.2006., рукометна репрезентација Србије одиграла своју прву утакмицу у Каћу. Још мање је случајно да су за репрезентацију Србије на том историјском мечу наступили Арпад Штербик, Добривоје Марковић, Марко и Милорад Кривокапић, момци који су прве рукометне кораке на путу ка звезданим спортским висинама начинили у дресу "Југовића". Предводио их је тренер Бранислав Зељковић, који је у "Југовићу" провео шест сезона. Свет зна да цени истинске спортске ствараоце, а историја уме да им поклони своје најзначајније тренутке.

У дворани "Храм" рукометна лопта скакуће свакодневно, од 9,00 до 22,00 часова. Низу се дечаци, капље зној са њихових лица, а тренери у мноштву клинаца препознају оне најталентованије, који настављају причу о "Југовићу", ону дивну причу започету пре пола века.


Гојко Куновац и Паја Добановачки
 
2320 Прегледа