Сан снова

    01.10.2000. године, пред препуним трибинама дворане "Храм", свечано је отворен "Светосавски дом". Оснивач клуба и председник Одбора за изградњу објекта, Милош Лончар-Мића, захвалио се свима који су помогли речју и делом, а владика бачки Иринеј је предводио свечану Литургију, након које је освећен "Светосавски дом".

04.10.2000. године рукометаши "Југовића су се уселили у нови објекат. Први је на паркет дворане "Храм" истрчао талентовани голман Светислав Веркић. Три дана касније одиграна је пријатељска утакмица "Југовић" : "Црвена Звезда". Први гол у "Храму" је постигао капитен гостујуће екипе Данијел Анђелковић, а сусрет је завршен резултатом 27 : 27. Истим резултатом којим је завршена утакмица "Југовић" : "Црвенка", када је отварана дворана "Југовић".


Владика Иринеј и Милош Лончар
 

     Од тог тренутка овај објекат постаје позорница на којој рукометаши "Југовића" исписују најлепше и најбогатије странице клуба и југословенског клупског рукомета.

На старту "Челенџ купа", победом у два меча, елиминисан је представник Луксембурга "Диделанж". У другом колу противник је моћни тим француског прволигаша "Иврија". Голом у последњој секунди реванш меча, Небојша Јокић изазива ерупцију одушевљења код својих саиграча и свих Каћана, који су поред радио-пријемника стрепили за исход утакмице.

Меч са мало познатом екипом из Италије , "Форст Бриксен", био је обична формалност, а онда је дошло велико финале. "Југовић" је у два сусрета одмерио снаге са познатим европским тимом "Винтертуром". Швајцарци никако нису могли пронаћи рецепт за Штербика, Рудића, Додера, па су плаво-бели момци из Каћа у првом мечу остварили одличан, нерешен резултат.


Тихомир Додер
 

    Реванш утакмица у Каћу је изазвала назапамћено интересовање код свих љубитеља спорта. 2000 улазница је плануло за једно поподне . Молбе за карту стизале су од истакнутих спортиста и спортских радника, из министарских кабинета, од обичних смртника. Каћ је био спортски епицентар Југославије.

Цела утакмица је протекла у декору прожетом силним емоцијама љубави и привржености "Југовићу" и његовом оснивачу Милошу Лончару, који није био у могућности да присуствује овом догађају. Каћки рукометаши су узлетели на крилима несвакидашње подршке са трибина и жеље да себи, свом клубу и Каћу приуште радост и срећу победника. Велики противник је убедљиво поражен, а са последњим звуком сирене у терен су утрчали гледаоци, жељни да додирну и пољубе своје љубимце. Арпад Штербик је високо подигао пехар победника, новинари су у великом шпалиру стрпљиво чекали на ред. Времена за неку велику причу није било. На летњој позорници спортски јунаци Југославије су испијали шампањац из огромног пехара и, заједно са 5.000 Каћана, певали песме које су им у том тренутку извирале из душе. У водоскоку фонтане сливале су се жеље које су Каћани потајно гајили целу годину. Њихово чедо, њихов "Југовић", ушао је у спортску историју : Освојио је пехар победника у званичном европском клупском такмичењу.

"Радујте се, Каћани !" - узвикнуо је Мики Деспотовић загрљеним саиграчима и навијачима. Био је 28. април 2001. године.

Титулу победника у "Челенџ купу" остварили су : Арпад Штербик, Драган Гвозденовић, Никола Марковић, Момчило Божовић, Горан Арсенић, Душан Тодоровић, Небојша Јокић, Ненад Савић, Светислав Веркић, Милорад Кривокапић, Тихомир Додер, Милан Мирковић, Милован Ерцег, Милорад Деспотовић, Божидар Надовеза и Божо Рудић. Тренер је био Бранислав Зељковић, лекар др. Вучко Ћирић, а руководство клуба је деловало у саставу : Марко Грујић председник, Зоран Лончар менаџер, Драган Врговић директор и Ранко Лончар секретар.

Успешну сезону рукометаши "Југовића" су крунисали пласманом на финални турнир Купа Југославије и освајањем 5. места у националном првенству. Остварен је циљ - излазак на европску сцену, на којој ће Каћани бранити титулу победника у "Челенџ купу".


Освајачи "Челенџ купа"
 
2364 Прегледа